Nikola

Rekonstruisan je u Istraživačkom radu Mometove Stranke iz 2026, poređenjem odjeka iz Prostranstva sa korporativnim poveljama, belim žetonima, ugovorima o stanovanju i svedočenjima potomaka radnika. Prema toj rekonstrukciji, Nikola je 1388. izašao iz Niša i od tri podrumska magacina, dve zaplenjene kočije i mreže ratnih dugova osnovao The White Dwarf Corporation, na srpskom Korporaciju Beli Patuljak. Tvrdio je da gradu donosi red, siguran rad i jeftin smeštaj. Sedište, tuneli i magacini Korporacije ostali su u Leskovcu, dok su stambene zgrade, među njima i ona sa Stevinim prizemnim stanom, bile u Nišu. U prvoj godini kupio je dugove desetina porodica za delić njihove vrednosti, a zatim im ponudio da ih otplaćuju radeći u njegovim tunelima, radnjama i prevozu.

Korporacija je ubrzo posedovala stanove, bunare, skladišta žita, apoteke, kočije, pogrebne usluge i stražu koja je čuvala sve navedeno. Radnike nije plaćala pravim novcem, nego belim žetonima koji su važili samo u Nikolinim prodavnicama. Sačuvani pravilnik navodi formulu: isplata = ugovorena plata × ispunjena kvota - kirija - alat - voda - svetlo - čuvarska naknada. Norma se određivala tek na kraju smene, pa je Korporacija mogla da je podigne iznad već obavljenog rada i proglasi da radnik duguje razliku. Negativna isplata nije se vodila kao neisplaćena zarada, nego kao novi zajam radniku.

Ugovor o stanovanju koristio je obračun: kirija = base + petina zarade svakog ukućanina + bunar + peć + brava + rizik od prazne sobe. Korporacija je sobu definisala kao pravo na jedno ležište, ne kao prostoriju, pa je isto mesto mogla odvojeno da izda više porodica. Dug na kraju meseca računao se kao (stari dug + sve naknade) × 1,12, a uplata se prvo trošila na kazne i kamatu. Zbog toga porodica koja je redovno plaćala često nije ni dotakla glavni deo.

Povreda na poslu donosila je nultu dnevnicu, cenu lekara, najam zamenskog radnika i kaznu za neispunjenu normu. Ako bi radnik umro, ugovor je prebacivao zbir na najstarijeg člana domaćinstva, zajedno sa novom pristupnom naknadom. Kada bi porodica ostala bez prihoda, Nikola bi joj ponudio produženje roka samo ako deca potpišu kao nasledni dužnici. U jednoj sačuvanoj odredbi Korporacija zadržava pravo da menja cenu vode kada su bunari suvi.

Zima 1389. donela je Pobunu stanara Belog Patuljka u Nišu. Steva je odbio novo povećanje zuluma i povezao stanare iz četiri zgrade. Zaključali su kapije, prestali da predaju žetone i na prozore okačili prazne vreće za brašno. Nikola je odgovorio trovanjem bunara, zaplenom uglja i drva za grejanje usred zime i dovođenjem privatnih izbacivača. Kada Steva ni tada nije potpisao predaju, Nikola je naredio da zaplenjena kočija probije zid njegovog prizemnog stana i prođe kroz sobu u kojoj je živeo. Steva se u tom trenutku nalazio među stanarima u dvorištu, ali su mu postelja, odeća i sve što nije nosio na sebi ostali pod ciglom i točkovima. Korporacija mu je zatim ispostavila račun za srušeni zid, dva prozora, povredu konja, pranje kočije, zastoj u saobraćaju i kiriju za stan koji više nije postojao. Posle jedanaest dana pobuna je slomljena, ali su Stevini sačuvani spiskovi prvi put pokazali da Korporacija istu sobu naplaćuje više puta različitim porodicama. Otkrili su i račun po kojem se kašnjenje od jednog dana pretvara u sedam dnevnih kazni, jer su se posebno naplaćivali stan, ležište, voda, peć, brava, hodnik i pravo prolaza kroz kapiju.

Sledeće godine urušio se hodnik u Podrumu i zatrpao sedamnaest radnika. Nikola je odbio da prekine proizvodnju, proglasio zatrpane ljude odsutnim sa posla i njihovim porodicama naplatio izgubljene lampe. Radnici su tada zauzeli magacin i pokrenuli Podrumsku radničku bunu. Za znak su uzeli slomljeni točak Džamile, čije je ime već bilo simbol Nikolinog nasilja. Steva je, još bez stalnog krova, noću prenosio hranu i poruke porodicama zatrpanih. Nikola je zato svakoj porodici koju je Steva posetio dodao naknadu za saučesništvo, a Stevin dug uvećao za vrednost sve hrane koju su stražari pronašli, bez obzira na to ko ju je doneo. Korporacija je angažovala plaćenike, ubacila doušnike među štrajkače i napravila crnu listu svakoga ko je pomogao pobunjenicima, sa Stevinim imenom na vrhu.

Tokom bune otac Tihomir je otvarao crkve kao privremena skloništa, dok je Steva okupljao stanare i usmeravao ih ka skloništima. Nikola je naredio da se Stevi u svakom skloništu ostavi slobodno ležište, a zatim mu je naplaćivao sva ta ležišta kao da ih istovremeno koristi. U Noći praznih knjiga nestali su glavni registri dugova. Korporacija je optužila Stevu i sveštenika, ali nikada nije dokazano ko je ušao u računovodstvo. Nikola je odgovorio najokrutnijom merom: dugove je proglasio većim i sada nestale cifre zamenio svojim uvećanim porcenama, a zatim je osnovao privatni sud koji je njegove procene prihvatao kao prave. Stevi je bez saslušanja pripisao dugove svih stanara koji su pobegli, cenu nestalih knjiga i trošak istrage protiv njega. Tako je čovek koji je pokušao da oslobodi druge ostao dužan za njihovo bekstvo.

Do 1393. Beli Patuljak je postao slika svega što su pobunjenici mrzeli u novom poretku. Korporacija je namerno izazivala nestašice, kupovala konkurente pa zatvarala njihove radnje, podmićivala gradske pisare, prebacivala dobit u lažna preduzeća, a gubitke ostavljala stanarima i radnicima. Nikola je prodavao obećanje napretka, privatizovao ono što je pre njega bilo zajedničko i svaku posledicu svog poslovanja pretvarao u novu naknadu. Poslednji pouzdan zapis prikazuje ga na balkonu upravne kule kako jede lubenicu i sa zlobnim zadovoljstvom gleda štrajkače okupljene duboko ispod njega. Crveni sok mu se sliva niz prste dok su na ogradi pored njega otvoreni registri, beli žetoni i ključevi stanova koje je oduzeo.