Nikola

U Bitci se zatekao u severozapadnom sektoru kao lokalni hroničar. Beležio je zvuke, maglu i nepravilan tok borbe. Nije nosio oružje, ali je sačuvao verziju događaja koja je mogla da preživi.

Posle bitke piše "Junaci Pčinje i Glizić", pesmu koja se na godišnjicu mirovnog sporazuma peva kao praznična himna na jugu Srbije.

U kasnijem ratu vodi se kao neutralni posrednik. Dosije pokazuje da je razmenjivao lekove i municiju između sela pod različitim upravama, uz procenat sa obe strane. Zbog niskog rasta, jakih ruku i prašnjavog prsluka zvali su ga Grombandil, Beli Patuljak iz podruma.

Njegovi stihovi služili su i kao maska za šifrovane poruke. Cenovnici robe pisani rukom liče na sitne rune, čitljive samo ljudima koji znaju šta traže. Na optužbu da radi za obe strane odgovorio je kratko: "I am the white dwarf."

Neutralnost je prestajala čim bi posao bio ugrožen. Svedočanstva govore o ljudima koji su nestali pod točkovima njegove kočije. Jedan trgovac navodi da je Nikola, perući krv sa ruku, rekao: "Vožna je za ljude, a Cigani za gaženje."

Posle Suđenja izašao je iz Podruma i postao putujući trgovac. Roba mu uvek postoji, ali cena nikada nije ista za svakoga.