Podrumska radnička buna

Događaj je javno opisan u Istraživačkom radu Mometove Stranke iz 2026. Rekonstrukcija je nastala spajanjem snimaka iz Prostranstva sa materijalnim tragovima Korporacije Beli Patuljak.

Posle urušavanja hodnika Korporacija nije zaustavila rad. Zatrpane ljude je u knjigama označila kao odsutne, a njihovim porodicama naplatila lampe, alat i izgubljenu smenu. Radnici su odgovorili zauzimanjem glavnog magacina.

Za znak bune uzeli su slomljeni kolarski točak. Predanje ga vezuje za Džamilu, civilnu žrtvu Nikoline kočije, iako nije potvrđeno da je korišćeni točak zaista poticao iz njene radionice.

Nikola je unajmio plaćenike, ubacio doušnike među štrajkače i sastavio crnu listu porodica koje su donosile hranu pobunjenicima. Stevu je stavio na vrh liste i njegovom dugu dodao vrednost sve zaplenjene hrane, čak i kada nije bilo dokaza da ju je Steva doneo. Svakoj porodici koju je posetio dodata je naknada za saučesništvo, pa je njegova pomoć drugima postala još jedno sredstvo kojim ih je Nikola kažnjavao. Otac Tihomir je u crkvama skrivao ranjene i javno čitao imena zatrpanih ljudi. Buna je ugašena, ali proizvodnja nije vraćena na prethodni nivo.