Bekstvo kroz podeljeni Leskovac

Odmah posle Suđenja nestaje zajednički trag grupe. Pčinjski prepis vodi ih kroz Rupe, krijumčarski zapis kroz Podrum, gradska straža tvrdi da su viđeni u Podvorcu, dok Milićeva verzija jedina pominje Dubočicu.

Istoričari se ne slažu da li su se podelili ili je samo jedna ruta stvarna. Činjenica da svaki izvor uz svoju četvrt vezuje drugog vodiča dodatno otežava proveru.

Najsporniji zapis dolazi iz Podvorca. U njemu se Nikola pojavljuje u kočiji neposredno pošto je pregazio ciganku Džamilu, dok se Dušan vidi u odvojenom obračunu sa ljudima iz iste mahale. Kasniji prepisi pokušavaju da spoje ova dva događaja, ali razmak između njih nije moguće pouzdano utvrditi.

Jedna verzija tvrdi da je Milić izvukao Nikolu iz gomile koja je opkolila kočiju, dok druga navodi da je Cone sklonio Dušana pre dolaska straže. Verovatnije je da su se spasavanja dogodila odvojeno, na različitim krajevima Podvorca, a da ih je kasniji prepisivač spojio u jednu scenu. Džamila je jedina imenovana civilna žrtva tog dela bekstva. Dva izvora kao njene poslednje reči beleže: "nesam se skolovala".

Najprihvaćenija rekonstrukcija smatra da se grupa razdvojila pre ulaska u središte Leskovca. Nikola i Milić prošli su kroz Podrum, izašli kočijom u Podvorcu i tamo naleteli na Džamilu. Kada je gomila opkolila kočiju, Milić je najverovatnije sklonio Nikolu u obližnji magacin i vratio ga u mrežu podzemnih prolaza. Dušan i Cone su u isto vreme koristili Rupe kao drugu rutu, ali su u Podvorcu ušli u zaseban obračun sa ljudima koji su zatvarali prolaz prema severu. Cone je verovatno zadržao stražu dovoljno dugo da Dušan nastavi prema sigurnoj kući u Dubočici, odakle je kasnije krenuo ka Nišu. Tako su dva sukoba iz iste noći, zbog istog mesta i istih begunaca, u kasnijim prepisima postala jedan događaj.