Milić

Godine 1388. Milić je završio poslednji rukopis Leskovačkih Dosijea i poslao njegove prepise na više strana. Uz njih je ostavio kratku poruku: "Ovo nije cela istina. Ovo je sve što je od nje ostalo." Potom je uništio svoje pečate, napustio političko pisanje i krenuo na istok bez titule i lažnih isprava.

Kod Madana se sreo sa Vukom i u praznoj školi napuštenog rudarskog naselja pronašli su ritualno postavljeno telo nestalog starešine, krunu od granja, žutu tkaninu i spiralni znak. Pred meštanima Milić je bio Rđa (Rust), a Vuka Martin (Woody). Milić je odbijao san i prekrivao zid kartama uveren da se vreme u naselju vraća u krug, Vuka je ispitivao porodice i odvajao činjenice od njegovih opsesivnih teorija, a kada se Vuka u crkvi izgubio svest pred sveštenikom, Milić je razgovor završio sam.

Istraga je povezala školu, crkvene donacije i upravu rudnika sa kultom koji je decenijama birao žrtve među radnicima i njihovom decom. U podzemnoj odaji zvanoj Žuti dvor čuvar rudnika sa ožiljcima napao je Milića, Vuka ga je zadržao dovoljno dugo da se iznesu registri isplata, ali je čovek pobegao kroz urušeni hodnik. Dokazi su potvrdili ljudsku mrežu ubica i zaštitnika bez ijednog pouzdanog znaka natprirodnog, a imena sa vrha registra bila su isečena pre njihovog dolaska, pa nikada nisu utvrdili ko je kultom upravljao. Na Milićevom zidu sa kartama ostala su samo dva imena praćena znakom pitanja: Dušan i Netanjahović.

Put prema Kini vodio ga je preko Carigrada i Samarkanda, gde se priključio trgovačkom karavanu koji je napala družina japanaca. Milić je stao u odbranu putnika, ali je teško ranjen. Karavan su spasili taoistički borci zajednice Wuxianmiao (五仙庙), udaljenog ogranka Wudang Pai (武当派). Njihova disciplina, uzdržanost i milost prema poraženima prvi put su mu pokazale oblik snage koji ne zahteva ni vlast ni zapis.

Borci su ga odveli u Wuxianmiao (五仙庙) na planini Beli Konj, iznad naselja Bai Lin u oblasti današnjeg Shiyana. Bio je to mali i izdvojeni ogranak, daleko od većih svetilišta Wudang Pai (武当派). Tokom oporavka Milić je ostao kao gost, a zatim zatražio da postane učenik.

Kroz održavanje vatre, nošenje vode i obnovu kamenih zidova učitelji su prepoznali njegovu naklonost prema tri temelja koja je nosio još iz Leskovca: vatri, vodi i zemlji. Vatra ga je učila odlučnosti bez besa, voda promeni bez prevare, a zemlja postojanosti bez tvrdoglavosti.

Do 1393. Milić je prihvatio oblast Wudanga kao novi dom i ostavio život pisara iza sebe. Kada su se isti japanci vratili do hrama, borio se uz učenike Wuxianmiao (五仙庙) i spojio tri naučena puta da zaštiti ljude koji su mu pružili novi život. Posle toga ostao je u hramu kao učenik, čuvar i učitelj, poznat po tome što retko piše i nikada ne govori o politici.

Mometova Stranka je Milićev život u hramu prvo videla i snimila tokom ekspedicije u Prostranstvu. Nalaz je objavljen nakon terenske provere kod Bai Lina i poređenja snimaka sa lokalnim zapisima, građevinskim ostacima i predmetima povezanim sa Wuxianmiao (五仙庙) i Wudang Pai (武当派).