Čočko

Čočko se 1388. vratio u dolinu Morave i počeo da prodaje kokain kroz kafane, vašare i družine putujućih svirača. Sa sobom je nosio malu vagu kojom je odvajao jednake količine i tvrdio da tako sprečava trgovce da prevare mušterije. Kupci su ubrzo prestali da traže količinu po težini i počeli da naručuju jedan cocko. Njegov nadimak je postao jedinica pre nego što je uspeo da odluči da li mu to smeta.

Posao je zatim proširio na marihuanu. Kokain je prodavao glasnicima, stražarima, kockarima i radnicima koji su želeli da ostanu budni, dok je marihuanu nudio kao način da se posle puta smire. Najpoznatiju robu nazvao je Hanska magla i tvrdio da najbolje raste na zemlji koja pamti strah iz Bitke. Priča je verovatno bila reklama, ali je ime postalo poznato od Niša do Kumanova.

Čočko je sve više koristio ono što je prodavao. Kokain je uzimao da bi putovao, pregovarao i ostao budan, marihuanu je pušio kada bi počeli nemir i sumnjičavost, a rakijom je pokušavao da zaspi kada ga ni jedno ni drugo više nije smirivalo. Govorio je da ga belo pokreće, zelena magla vraća, a piće drži između njih. Ljudi oko njega primećivali su da sve češće gubi čitave večeri i ne prepoznaje sopstvene dogovore.

U kafani Ćoška preuzeo je podrum i pretvorio ga u skladište i mesto za prodaju. Kokain se merio vagom, marihuana pakovala u pakete obeležene zelenim koncem, a rakija služila svakome ko je ostajao dovoljno dugo da potroši zaradu. Čočko je sedeo među mušterijama umesto da vodi knjige, pa su posao ubrzo počeli da kontrolišu ljudi koji su tvrdili da govore u njegovo ime.

Jedne noći Kosta je u Ćošku doveo teško ranjenog Adama. Dok je Kosta u podrumu izvodio improvizovanu operaciju, Čočko mu je davao kokain da ostane budan, marihuanu da smiri ruke i rakiju da se izbalansira. Između svake ture Čočko je silazio niz stepenice i razvučeno dozivao "Adamee", da proveri da li je ranjenik još živ. Adam je preživeo, ali su Čočko i Kosta ostali budni 7 dana. Kosta je zatim otišao za Beograd sa sopstvenim zalihama i više nije učestvovao u Čočkovom poslu. Kada su Čočka mnogo kasnije pitali za tu nedelju, odjek čuva samo jedan odgovor: "Pa brate mentalno sam tu ostao."

Čočkovi ljudi su njegovo sve slabije pamćenje pretvorili u dozvolu da rade šta žele. Prodavali su loš kokain pod merom cocko, slabu marihuanu kao Hansku maglu i razvodnjenu rakiju pod njeovim imenmom. Kada ih je optužio za krađu, pokazali su mu naređenja obeležena njegovim podpisom. Čočko nije mogao da utvrdi da li su ih falsifikovali ili ih je sam odobrio tokom noći koje se nije sećao.

Godine 1392. organizovao je kod Vladičinog Hana najveću berbu marihuane u dolini, uveren da će tako ponovo preuzeti kontrolu. Tokom proslave zapalilo se skladište. Zeleni dim prekrio je put, okupljeni ljudi opljačkali su podrum sa kokainom, a burad rakije popucala su od toplote. Čočko je sedeo ispred kafane sa čašom u ruci i gledao kako nestaje posao koji je još nosio njegovo ime.

Poslednje pouzdano svedočanstvo potiče iz 1393. Čočko je u Ćošku stavio originalnu vagu, paket Hanske magle i neotvorenu čuturu rakije na isti sto. Do jutra je nestao. Mera i marihuana ostale su netaknute, a čutura je bila prazna. Izraz jedan cocko nastavio je da označava dozu kokaina, dok je Hanska magla ostala naziv za jaku marihuanu. Gosti Ćoške se kunu da se iz podruma i danas ponekad čuje njegov glas kako doziva "Adamee".