Zeka

Kosta je u šumskom iskazu opisao životinju nalik zecu, ali mnogo veću, sa tragovima koji su se prekidali kod kamenja ispred Plave kolibe. Nazvao ju je Zeka i tvrdio da se nije ponašala kao obična divljač.

Prva verzija je Kostina i on od nje nikada nije odstupio: Zeka je bio obična životinja, šumski zec neobične veličine, kome je ponekad ostavljao hranu donetu iz šume. Po tom iskazu, zec ga je nekoliko puta čekao kraj puta kojim se vraćao ka kolibi i dalje od toga njihov odnos nije išao. Nema drugog svedoka susreta, pa nije jasno da li je Kosta pripitomio divlju zver, pogrešno protumačio više životinja ili izmislio priču.

Druga verzija kruži među manjim brojem istraživača, koji upozoravaju da se u kafanskim prepiskama iz tog perioda Zeka pominje bez ijednog opisa životinje, kao neko ko je kod Koste u kolibi 'ostajao do zore' i s kim se Kosta 'viđao daleko od tuđih očiju'. Po tom tumačenju Zeka uopšte nije bila zver, nego nadimak osobe sa kojom je Kosta bio znatno bliskiji nego što je šumski iskaz spreman da prizna, što bi objasnilo i zašto su se tragovi uvek prekidali baš ispred kolibe. Ista prepiska beleži da je Zeka Kostu na kraju 'jebao', a prepisivači se do danas spore da li je ta reč upotrebljena u doslovnom ili u prenesenom smislu, ili, kako oprezno stoji u jednoj fusnoti, u oba.