Prof. dr Miodrag Mikić

Miodrag Mikić, koga od studentskih dana svi zovu Miki, diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, a doktorirao na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u oblasti atomske spektroskopije, sa tezom o rezonantnim pojavama u parama alkalnih metala. Posle doktorata vratio se u Niš, gde je prošao sva zvanja do redovnog profesora na Departmanu za fiziku.

Na fakultetu drži kurseve Oscilacije, talasi i Atomska spektroskopija, i vodi malu laboratoriju za talasne pojave, u kojoj se, po sopstvenom priznanju, ceo život bavi jednim jedinim pitanjem: šta sve ostane od talasa kada izvor prestane da emituje. Njegova predavanja traju tri sata i drže se pred punom salom; studenti tvrde da niko pre njega nije uspeo da objasni rezonancu, a da ništa ne polomi.

Pre Prostranstva, Mikićevo ime se sreće u mnogim laboratorijama regiona. Sa grupom Branislava Jelenkovića na Institutu za fiziku u Beogradu radio je na koherentnom zarobljavanju populacije u parama rubidijuma, efektu kojim laserska svetlost uči atome da ćute. Sa Ticijanom Ban i Damirom Aumilerom sa Instituta za fiziku u Zagrebu učestvovao je u merenjima spektroskopije atoma rubidijuma optičkim frekvencijskim češljem. Sa Aleksandrom Ninom sa Instituta za fiziku pratio je veoma niskofrekventne radio-talase u jonosferi i njihove poremećaje, merenja u kojima se, kako sam kaže, prvi put sreo sa talasima koji putuju dalje nego što bi smeli.

Kolege primećuju da njegove omiljene izreke uvek zvuče kao da ih je već negde čuo, samo pomerene za pola koraka. Mikić na to odgovara da je u njegovoj oblasti to i poenta: dobar savet je talas, a on se, kao i svaki dobar talas, vraća kao odjek.

Mometova Stranka ga je angažovala zbog jedne rečenice iz prvih izveštaja sa portala: unutra se čuju talasi kojih spolja nema. Tražili su čoveka koji je ceo život slušao talase, i našli čoveka koji je ceo život čekao baš te. Mikić je u Istraživački rad ušao kao fizičar zadužen za instrumente, a ostao je zapamćen kao čovek koji je merenjima dao imena. Vodio je mernu seriju MS-27: šesnaest ulazaka kroz portal, iz kojih su nastali hronorezonantni spektar, koeficijent koherencije C sa pragom stabilnosti od nula zapeta osamdeset dva i topologija potvrđenih oblasti. Njegov protokol je jednostavan: snimi talas unutra, potraži ga spolja. Ako ga spolja nema, zapisao si odjek.

U ekspedicijskim zapisima njegovo ime stoji uz prva merenja talasa koji sa spoljne strane ne postoje, uz prvo dokumentovano posmatranje Sukoba odjeka sa bezbedne udaljenosti, i uz pravilo koje se u timu ponavlja kao mantra: snimak iz Prostranstva je trag, ne dokaz. Kolege navode da je isti izlaz Mikija jednom izveo na Pčinju, drugi put u norvešku tvrđavu, a treći put u prostor koji nijedna hronika ne beleži. Od tada u dnevnik upisuje i ono što se nije dogodilo, za svaki slučaj.

Po objavljivanju Istraživačkog rada osnovao je hronorezonantnu fiziku, disciplinu koja proučava kako odjek događaja dobija oblik. Program još nema akreditaciju: Mikić je njen osnivač, prvi predavač i za sada jedini član katedre. Na pitanje kako nova oblast može imati redovnog profesora pre prvog studenta, odgovorio je da u Prostranstvu redosled nije obavezan.

Javnosti je nalaze predstavio na Simpozijumu o Prostranstvu, koji je Mometova Stranka organizovala po objavljivanju Istraživačkog rada. Njegovo plenarno izlaganje traje četrdesetak minuta i završava se pozdravom koji je postao njegov zaštitni znak; animacije rađene po tom izlaganju su prvi javni video materijal o Prostranstvu.